МУЗЕЈ ГОРАЧИЋКЕ БУНЕ

Музеј Горачићи

Музеј је посвећен буни од 20. фебруара 1893. године, која је била најмасовнији и најодлучнији покрет XИX века у Драгачеву. Радикали нису хтели да признају нову наметнуту управу од стране среског начелника и либерала, који су били на власти. Око 300 сељака заузели су општинску судницу и нису хтели да предају печат и кључеве среском начелнику, због чега је дошло до оружаног сукоба у коме је погинуло 18, а рањена су 23 лица из Горачића, Живице и Губереваца.

Музеј је смештен у рестаурираној полубрвнари, старој згради суднице, која својом архитектуром представља значајну грађевину из XИX века. Документи и експонати у музеју, отвореном 1968. године, везани су за догађаје у горачићкој буни.

Испред Музеја је споменик посвећен грађанима палим у горачићкој буни, који је подигнут 1903. године.

Лапидаријум у Гучи

На самој yаравни, поред потока, готово у самом дворишту Основне школе у Гучи, недалеко од својеврсне галерије скулптура у слободном простору Богосава Живковића и његових ученика, необичан је музеј. Музеј надгробника и крајпуташа, дела самоуких клесара, по којима је Драгачево надалеко познато.

У три собице - неколико десетина гробних каменова, међу којима су и они који се увршћују у најлепше примерке "плаве народне пластике". Пренесени су овде 1984. године - да би били и сачувани, али и презентовани на начин примерен савременој науци.

Неки од тих споменика настали су после треће деценије XИX века. Остали касније. Одликују се занимљивим и речитим епитафима, али и декоративношћу. На њима су ликови ратник и ратара, ђака и девојака, трубача и жетелаца.

При подизању собрашице, које наткриљују експонате овог у Србији јединственог и непоновљивог музеја коришћени су традиционални природни грађевински материјали: камен, дрво, ћерамида. У три објекта презентована су 33 споменика, тематски разврстана у десетак скупина, међу којимасу и оне које сведоче живот и смрт војника, младих, занатлије, жене, угледни људи.

УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА Бранка Шотре

У Доњем Дупцу на брду Орлујаку, у сеоској кући раније Спасоја, сада Тихомира Тадића, постоји јединствена уметничка галерија фресака, чији је аутор Бранко Шотра, академски сликар. За време боравка у Доњем Дупцу, од почетка новембра 1942. до краја јануара 1943. године, где се скривао као борац Копаоничког партизанског одреда, са скромним сликарским материјалом (јаја, млеко, чађ), украсио је фрескама зидове куће. Фреске представљају мотиве из сеоског живота.

Фреске су обновљене 1975. године, а кућа је стављена под заштиту као споменик културе, јер су фреске од уметничке вредности и историјског значаја.

ГАЛЕРИЈА САМОУКИХ СЛИКАРА И ВАЈАРА

Дом културе у Гучи има сталну поставку остварења чланова Удружења самоуких сликара и вајара Драгачева. Галерија чува остварења већег броја самоуких уметника. Сликара: Предрага Радовановића, земљорадника из Граба; Николе Ковачевића, лекара из Дучаловића;Мирослава Бербатовића, медицинског техничара из Чачка; Миломира Радовановића, земљорадника из Граба; Славке Тошић, раднице из Гуче; Вере Миловановић, домаћице из Криваче; Младена Божанића, радника из Рогаче; Радосава Кузмановића, инжињера геодезије из Гуче; Вуколе Милића, радника из Лучана; Љубине Маринковића, студента из Каоне, и Јовише Славковића, правника из Ртију. Вајара: Нике Николе Стојића, професора и књижевника из Гуче; Јанка Копривице, возача из Лучана; Стојана Топаловића, металуршког техничара из Негришора; Адама Ковановића, радника из Рогаче; Микана Ајдачића, земљорадника из Вучковице. Почасни члан овог удружења је Богосав Живковић, познати Вајар из села Лесковца код Степојевца.