ЦРКВА У ГОРАЧИЋИМА

Црква у Горачићима

Црква у Горачићима посвећена је рођењу Богородице (Мала Госпођа), 21. септембра. Налази се на самој граници према Губеревцима и Живици, а од Гуче је удаљена 10. км.

Из записа на јужној фасади цркве сазнаје се да је на сазидана 1810. године и да је ктитор Јосиф Миловановић.

            Богородична црква у Горачићима је складна грађевина са својствима рашког архитектонског типа. То је један од најлепших сакралних објеката са почетка XIX века који је продужен дозиђивањем припрате 1856. године.

            Првобитни иконостас није сачуван, а нови је урађен 1903. године у скромном дуборезу. Иконе је радио Душан Обреновић, живописац из Крагујевца.

            Старијем црквеном инвентару припадају:

-         путир, од сребра, делимично позлаћен; реципијент пехара је у доњем делу обложен позлаћеним филиграном фине израде, а кружна стопа украшена је рељефном биљном орнаментиком;

-         дикир (двокраки свећњак) од сребра израђен у Бечу, али је без ближег временског одређења;

-         полиникловани свећњак са записом приложника из 1921. године;

-         штампани антиминс, са представом Полагања Христовог у гроб, који је 1880. године освећен у Београду;

-         јеванђеље, штампано 1880. године у Москви, са окованим повезом.

Ова црква је најстарија у Драгачеву и једина је под заштитом државе.

ЦРКВА У ГУЧИ 

Црква у Гучи

          

            Црква у Гучи посвећена је светим арханђелима Михаилу и Гаврилу. Она се не налази на месту првобитног храма, већ у самом центру варошице.

Стара црква се налазила на потесу од Корнета према Драгачици. Грађена је од 1794. до 1797. године. Међутим, на почетку Првог српског устанка црква је делимично оштећена. Од ње изгледа није ништа сачувано, сем Вујићевог записа и једног каменог рељефа са представом конфронтираних лавова и иконостаса кога је 1797. године урадио знаменити Петар Николајевић Молер, а који је пренесен у садашњи гучки храм.

Нови гучки храм освећен је 1831. године. За његову изградњу коришћен је материјал од срушене цркве у Драгачици.

            Данашњи изглед цркве и куле звоника, као и линије крова није првобитан - измењен је интервенцијама обављеним крајем XIX века. Последња интервенција, која је делимично утицала на промену изгледа цркве, била је уградња мермерних спомен-плоча са именима људи из Гуче и суседних села који су учествовали у ослободилачким ратовима од 1912. до 1918. године.

            Делови иконостаса старе цркве у Драгачици уклопљени су у нови, заједно са више икона из новијег времена. О сликању тог иконостаса нису сачувана писана документа.

            Око храма је више надгробних споменика. Међу њима и Петронија Бугарчића, који је поклонио земљиште за црквену порту и гробница са спомеником Милутина Илића-Проте Гучанина.

            У цркви се налази:

-         путир, од сребра, богато украшен рељефним представама руже, винове лозе и класја;

-         кандило, од сребра, украшено са три овална медаљона, у којима су овалне представе руже;

-         ручни крст, од сребра, рађен у техници филиграна, гучка црква купила је 1851. године;

-         ложица (кашчица за причест) од сребра, украшена је изрезаним цветним мотивима.

 ЦРКВА У ТИЈАЊУ

Црква у Тијању

            Црква у Тијању посвећена је Светом великомученику Прокопију. Налази се поред пута Тијање-Чачак, са леве стране Тијањске реке.

            То је мало значајна архитектонска творевина, али вредна грађевинска појава - скромних димензија, једноставних, готово рустичних архитектонских замисли - из времена српске револуције са почетка XIX века.

            Из записа на јужној фасади цркве сазнаје се да је она сазидана  1810. године.

            Старијем црквеном инвентару припадају:

-         крстионица од камена, без орнамената;

-         сребрни ручни крст, рађен у техници филиграна, са уметнутим изрезбареним дрвеним крстом;

-         дискос;

-         дарохранилица, од сребра у виду сакрофага из 1814. године.

ЦРКВА У ВИЧИ

            Црква у Вичи  посвећена је Светом пророку Илији. Од Гуче је удаљена 10. километара.

Идеја за изградњу цркве родила се 1869. године, али замисао није остварена све до 1931. године када је храм коначно завршен заузимањем свештеника Милана Недовића и учитеља Александра Суханова.

            У Вичкој цркви чува се неколико штампаних књига из XVIII века:

-         требник, штампан у Москви 1754. године, са украсним иницијалима и вињетама. Повезан је дрвеним корицама, пресвучен кожом;

-         псалтир из 1778. године, руска штампа, украшен иницијалима и вињетама. Добро је очуван, повезан дрвеним корицама и пресвучен кожом;

-         четворојеванђеље, штампано у Русији 1794. године, илустровано је дрворезима великих празника. Испред сваког јеванђеља је житије јеванђелисте. Књига је пресвучена кожом и повезана дрвеним корицама.
 

ЦРКВА У КОТРАЖИ

Црква у Котражи

            Црква у Котражи посвећена је Светом Ђурђу Великомученику. Смештена је у средишту села, код школе, недалеко од извора минералне воде, а од Гуче је удаљена 10. километара.

Црква је сазидана 1871. године. Иконостас је 1938. године урадио Иван Мељников из Битоља. Од старог иконостаса сачуван је само метални крст са распећем.

У цркви се чува више предмета:

-         крст од кованог гвожђа, веома масиван који се налазио на крову старе цркве у Чакаревићима;

-         ручни крст, од дрвета, некад изрезбарен, данас је потпуно оштећен. Очуван је само сребрни оков, рађен у техници филиграна, по ивицама украшен црвеним каменовима;

-         пехар, украшен рељефним биљним орнаментима (грожђа, винова лоза, класје), није датиран;

-         четири бронзана кандила, изведена техником ливеног филиграна, добро су очувана;

-         у  цркви је такође старо јеванђеље из Пољске, које је штампано у XVIII веку.

 ЦРКВА У КАОНИ

Црква у Каони

             Црква у Каони посвећена је Усекованију главе Светога Јована. Налази се крај пута Гуча-Вича-Каона-Краљево.

Ову цркву основали су поп Павле Кнежевић и његов стриц Михаило из Властељица. Зидана је од 1825. до 1828. године.

Читаву иконописну целину у Каони урадио је Јања Молер 1831. године. Тај иконостас демонтиран је 1961. године, а иконе се незаштићене и у доста лошем стању чувају у црквеном дому. Уместо њега, постављен је нови иконостас који нема већи уметнички значај.

            Старијем црквеном инвентару припадају:

-         путир, од сребра, рађен у техници филиграна, украшеним разнобојним каменовима;

-         дарохранилица, од сребра у облику сакрофага, садржи запис приложника из 1867. године;

-         тројид цветни из 1813. године штампан у Москви. Књига је украшена графикама Великих празника;

-         римнички србљак, треће издање, штампано 1861. године у Београду. Илострован је ликовима светитеља у техници бакрописа. Добро је очуван.

Црква Свети Сава у изградњи