Драгачево је крај са веома  разноврсним природним лепотама и реткосима од којих поједине могу да буду привлачни туристички мотиви, разгледање, излете и рекреацију.

Геоморфолошке карактеристике

Као природне лепоте и реткости у Драгачеву су од значаја планине, клисуре и пећине.

Планине су основни и највећи облици рељефа у Драгачеву. Настале су тектонским покретима, набирањем средином терцијара. Правцем пружања, геолошким саставом и временом постанка припадају Динарским планинама, групи планина Старовлашко-рашко висије. У овом крају присутне су планине Чемерно, Јелица, Крстац, Голубац и Овчар. Планине су у шумама, на пропланцима, пашњацима, хладним изворима, бистрим речицама, чистим и свежим ваздухом. Са огранка Чемерна из Горњег Дубца најлепши је поглед на панораму Драгачева.

Клисуре. Због геолошког састава и знатне надморске висине, на овом пространству реке, речице и потоци усекли су многе живописне, дубоке и шумовите клисуре. Поменућемо само неке значајније: Овчарско-кабларска (највећа и најдубља), клисура Бјелице, дуга и дубока у Горњем и Доњем Дубцу, дубока и шумовиута клисура Змајеве реке, дубока, уска и шумовита клисура Вучковице, клисура Рћанске реке (кратка са стрмим кречњачким литицама).

Пећине и јаме. Од пећина и јама поменућемо неке: Велики понор, Слепа пећина, Сува пећина и Рћанска пећина у Ртима, Пећина на Ћави у Лису, Пећина у Џидовцу и Јовова пећина у Горњој Краварици, Кађеница на падинама Овчара, пећина под Граовиштем у Горњем Дубцу, Бездан у Пшанику, Бездан у Властељицама, Велика и Мала пећина на Градини у Вичи, Кривачка пећина, Васиљевића пећина у Турици, Пећина у Греди и Доњој Краврици...

Хидролошке карактеристике

 Драгачево, посебно горњи крај, богато је водом - бројним изворима, минералним изворима, врелима, рекама и речицама.

Минералних извора има у неколико насеља. Извор Кисела вода у Котражи је у подножју узвишења Слатине. Каптиран је у чесму капацитета 5. л. воде у минуту. Спада у ред хладних сумпоровитих вода. Садржи 1. л. минералних састаојака са лековитим својствима. Температура воде је 13,5о Ц. Овај извор се још зове Римска стублина и Слана бара. Остали минерални извори су: Извор Сталевића и Пантовића вода у Вичи и Савина вода у Губеревцима.

 Врела су бројни извори у Драгачеву на кречњачким теренима. Познатија врела су: Ђоковића врело у Грабу, Савина вода у Властељицама, Студенац и Јовашко врело у Марковици, Студенац у Котражи, Мала у Каони, Тројан и Ковачевића врело у Доњој Краварици, Марића врело у Белом камену, Ђокића врело у Ртима...

 Реке. Драгачево је крај богат речним токовима. Већина токова је с бистрим и незагађеном водом. Један од њих је Бјелица, десна притока Западне Мораве, главна и највећа река у Драгачеву.

Биогеографске карактеристике

У Драгачеву су знатне површине под самониклом вегетацијом коју чине шуме, ливаде и пашњаци.

Већи и познатији комплекси шума су: Орлујак, Кршеви, Осоје, Врљан и Елдовиште у Каони, Мрчајевци, Стрмац и Кменити лаз у Горњем Дубцу, Велико Осоје у Вучковици, Висока јела и Кулаја у Белом Камену, Стењевац и Округлица у Вичи, Црна стена, Орлујача и Савина вода у Губеревцима, Мали гај и Гостиљево у Милатовићима, Средњак и Орлујак у Властељицама, Бјелошевац на Крстацу, Дубрава у Негришорима, Ћава у Лису, Рудине у Дљину, Враница у Зеокама, Драча у Гучи, Подгорица у Ртима, Липовица у Котражи...